DOBRODOŠLI !

Provirujući sa ruba Bojčinske šume i kao u pesmi nalazeći se na kraj sela, naša manje čađava a više mehana pretenduje da potvrdi ranije stečenu ulogu autentičnog boemskog stecišta I odredišta hedonističkih hodočašća ljudi radoznalog duha i istančanih ukusa.

Rezervišite vaše mesto

Informacije:

011/8427-505

065/8427-505

RADNO VREME

Otvoreni smo od 9h do kasno

Ulica Vlade Obradovića Kamenog bb

11280 Progar

© 2013 Koleba. Restaurant.

Proudly made by D&G Team

REZERVACIJE

PROGRAM        AUTOHTONE RASE        ERGELA        BOJČINSKA ŠUMA

Uvod

Idejni tvorac i pokretačka snaga svih aktivnosti koje se tiču restorana "Bojčinska koleba", Konjičkog kluba "Bojčin" i povezanih projekata, Jovan Milivojević, u predgovoru koji sledi govori o pozadini ideje, motivima i onome što ga je inspirisalo da preduzme takav poduhvat.

Predgovor autora

Ja sam po profesiji šumar. Po stupanju na dužnost u Bojčinskoj šumi devedesetih godina susreo sam se sa svinjarima iz Progara i Ašanje i ogromnim čoporima svinja na Babićoj bari, Vaganskoj dolјi, Radićem proseku, Rakićoj plјošti, lokalitetima u Bojčinskoj šumi gde je svaki domaćin imao svoj salaš i kolebu. Impresioniran sam bio prevelikim životnim iskustvom tih lјudi koji su na prvi pogled izgledali vrlo primitivno i divlјe. Živeli su u šumi bez ikakvih pomagala osim britve i sekirice i u potpunosti koristili šumu za vlastiti opstanak, poštovali pravila šumara i zakone o šumama i bili uzor ostalim posetiocima šume. Bez tih lјudi se gotovo nije mogao zamisliti posao čuvara šume. Bukvalno su znali šta se dešava u svakom kutku šume, koliko na kom proseku izlazi srna i na kom proplanku i u koje vreme izlazi srndać, gde se gnezde crna roda i orao kliktaš, gde „nasedaju“ fazani uveče, i kada je i ko prošao kolskim putevima oko šume. U svom čoporu su prepoznavali svako grlo u glavu. Kada bi se skupili u kolebu zbijali bi masne šale na svoj i na tuđi račun dok jedan od njih kuva svinjarske flekice u gvozdenjaku, drugi peče slaninu na drenovom štapu i topi je na parče hleba.

Provodeći vreme u zadimlјenoj kolebi, uživao sam u specifičnim ukusima svinjarske hrane. Razmišlјao sam kako bih to mogao ponuditi lјudima koji nikada nisu ni čuli za ovakav način života i rešio da napravim baš ovakav restoran. Ideja se rodila 2005. godine i iste je počela realizacija sa baš istim lјudima. Malo je ko od njih verovao da to što radimo ikoga zanima, jer su uvek bili samokritični i smatrali da taj način života ne zaslužuje toliku pažnju i da to nikog ne zanima. Nisu bili svesni da je ta delatnost sa minimalnim ulaganjima ustvari najproduktivnija delatnost gde jedan čovek sa jednim Pulinom upravlјa celom proizvodnjom i koristi prirodna blaga. Ceo proces gradnje je ispratila televizija Novi Sad i emisija 5kazanje sa urednikom Borom Otićem, na čemu smo mu naročito zahvalni.

Kako je to nekad bilo

Restoran je napravlјen autentično u vidu kolebe koja je bila bivak svinjara a oko nje se nalazili obori sa stokom i lјudima je služila kao konačište više domaćina koji su udružujući se brinuli o svom blagu.

U kolebi se nalazilo ognjište u centralnom delu a oko njega su bili napravlјeni kreveti od dasaka i slame. Hrana se pripremala na ognjištu u "gvozdenjaku" – gvozdenom kotliću, pekla slanina na drenovom štapu i krompir u žaru. Svaka porodična zadruga je imala određenog stočara – svinjara koji je brinuo o stadu i više vremena provodio u kolebi nego u vlastitoj kući dok se ostali deo domaćinstva bavio ratarstvom i povrtarstvom. Stoka se doterivala kući samo u jesen pred zabijačku - svinjokolј. Porodična zadruga je znala da poseduje i do par stotina grla stoke.

Stoku su brižno pratili psi Pulini koji su na zapovest gospodara držali na okupu svako grlo u čoporu. Psi su uglavnom crne boje, uvijene dlake i sjajnih inteligentnih očiju. Dovolјno je da gospodar pogledom i pokretom glave izda komandu, Pulin je sve razumevao. Cena jednog dobro obučenog psa Pulina je bila najbolјa praščara iz čopora ili par ovaca.

Kako je to danas

Šest nedelјa posle nemilog događaja kojim je prekinut rad "Bojčinske kolebe" zajedničkim naporima naših zaposlenih, poštovalaca i prijatelјa se iz pepela uzdigla naša, nakratko čađava, mehana.

Pošto u požaru nije izgorela energija i poruka ove kuće, restoran je ponovo počeo da radi još bolјe nego pre. Prostor je sada veći tako da možemo kvalitetnije ugostiti svakoga ko se odluči da bude naš gost. Nova koleba ima i svoju novu priču. Ambijent je originalan ali drugačiji nego prethodni. Najvažnije je da je to i dalјe prostor koji vraća u zaborav i di vreme odavno stoji.

Provirujući sa ruba Bojčinske šume i kao u pesmi nalazeći se na kraj sela, naša manje čađava a više mehana pretenduje da potvrdi ranije stečenu ulogu autentičnog boemskog stecišta i odredišta hedonističkih hodočašća lјudi radoznalog duha i istančanih ukusa. Proverite zašto.

Drugi o nama

Pogledajte šta su video kamere posetilaca i gostiju etno restorana "Bojčinska koleba" i povezanih projekata zabeležile u Bojčinu Pročitajte šta o nama pišu drugi (novine, magazini...) i kakve utiske sa sobom nose posle posete "Bojčinskoj kolebi".